Homage Dimitriju Mitrinoviću
PROLOGUE
Dimitrije Mitrinović( 1857 – 1953): Rodjen je u selu Donje Potpalte, blizu Stolca u pravoslavnoj familiji. Otac mu je bio službenik tadašnje K und K monarchie, dok mu je majka bila istoričar umetnosti i učitelj crtanja. Izvesno je da su pripovedanja njegove majke učinile na njega veliki uticaj pa je docnije to i realizovao u časopisu Bosanska Vila publikovanom u Sarajevu tokom njegovih studija na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Sve do izbijanja I svetskog rata boravi u Zagrebu i Sarajevu i piše i uredjje časopisu. Tada je u vremenu stvaranja ekspresinističkog duha uz Rastka Petrovića i Miloša Crnjanskog, Stanislava Vinavera , Dimitrije Mitrinović bio za Srbijasnku misao najveći filozof futurističkog ekspresionizma, poetske interpetacije hrišćanstva . Dimitrije Mitrinović je bio esencijalno vezan za Ubermanscha Nove A tlantide, ujedinjene Europe u duhu : Egalite,Ffratelite. Liberte. Mada je celog života više propovedao, obraćajući se ljudima kao Sokrat; dok je većina spisa ostala rasuta po časopisima. Čini se da dok čitamo njegove rukopise da je ceo život tragao za savršenim domom kuće ljudskog bitka, tragajući i za valjanim utočištem za svoju misao.
Danas, se mali broj ljudi u srskim intelektualnim krugovima ne seća Mitrinovića dok njegovu zaostavštinu brižljivo čuvaju Britanci , gde je i umro završivši svoja lutanja po svetu u potrazi za Solsticijem Duha realizovanog jednom za svagda na planeti zemlji.
Dimitrije Mitrinović, je tvorac jedne novovekovne orfičarske zajednice na tragovima civilizacije Veda , obnavljač i baštinik starih tradicija antike . Tridesetih godina osniva društvo New Atlantis, na svojevrsnom konceptu zasnovanom na drevnom mitu iz Timaja Platonovog dijaloga i poznijem delu Fransisa Bekona Nova Atlantida u praskozorje nacizma i Hitlerovog Sturm nach Welt.To je bila svojevrsna grupa koja se nazivala „CARACTERUS CLUB“, čiji su aktivisti bili aktivni u „NovomBritanskom Pokretu“. Pod okriljem Koledža New Atlantis održao je velik broj predavanja koja su bila : filozofska, psihološka, teološlo – religiozna, politička. Na ovaj način se duhom – snagom logosa suprostavio ludilu Tevtonaca „Prstenu Nibelunga „ koji je greškom pripisivan idejama Ničea . Kao nekadašnji nemački djak, student blizak pristalica ideje savršenog čoveka ARIJEVCA gradjanina Atlantide,
CIVILIZACIJA
Ljudska sloboda i samosvest se drže na distanci od direktnog
mešanja u borbu između Svetlosti i Mraka.
WORLD AFFAIRS
Dimitrije Mitrinović,14. apri 1921.l
Civilizacija je pojam koji obuhvata mnoštvo komplementarnih, sličnih, različitih skupova koji se fenomenološki razvijaju kroz istoriju – povest zemlje i čoveka, od početka njegovog egzistencijalnog bivstvovanja kao samosvesnog bića pa do savremenog doba. U tom smislu u III milenijumu, ako se uslovno ne osvrćemo na imaginarno vreme koje je prethodilo tome; čovek bi trebalo da je uspeo da izgradi jednu savršenu Civilizaciju i kulturu kao kompleksno društvo zasnovano na utopijskim pretpostavkama: jednakost, bratstvo, sloboda.To je Sofija ili Sveukupno – čovečanstvo po sebi, Antropos u njegovom sveukupnom kosmičkom biću, a to je vrsta kruga u nameri da se bude – bivstvujući; odnosno svetska sinteza – entelehija organizma sveta. Priča teče o spornim seobama kroz legende; možda su i Atlantiđani tako krenuli sa ostrva u svoja uporna i osvajačka skitanja, od Tasmanije do Grenlanda, od Jarca do Raka, od Ostrva Princa Edvarda do Špicberških ostrva. Ta lutanja su kao skica Mandale, kao nevidljivi sklop pentagrama, zvezde, krsta, mistične ruže; u stvari ne, više nalik na dogadjaj zabeležen u pustinjskom prostranstvu , tragovima lutanja koje su ostavile raznovrsne povorke i karavani, stazama svile, napuštenim gradovima u pustinjama, zapuštenim oazama. Nažalost, posle vekova ratovanja, osvajanja, ubijanja i satiranja čitavih korpusa naroda, čovek samo može da se pohvali egzistencijalnim strahom od sutrašnjice ovaploćene u neizvesnosti oblačnog neba, sumornog lika bližnjeg, gubitka nade. Opravdanje za ove ratovanja u starom veku tj. u nekim imaginarnim vremenima se možda opravdati kao osvajanje prostora za život. Ali ako opet iščitamo Homerovu Odiseju onda ćemo se uveriti da je to bio samo još jedan od osvajačkih ratova; pa je Homer doista Ahajce opisao kao beskompromisne osvajače Troje koja je upravo kontrolisala te puteve drevnih karavana? To je ipak rat koji se vodio toliko davno u XIII b.c. Bogovovi su propisno na kraju ipak kaznili osvajače ali da li je uvek tako kako pesnici pišu? Docnije su Persijski carevi Darije i Ksereks krenuli na Drevnu ahajsku Grčku i izgubili bitku od desetostrukog slabijeg neprijatelja koji se samo branio na svojoj teritoriji. Sa propašću razjedinjene Elade dolaze nova plemena Makedonci koji će pokriti GrčKu a sin Filipa učenik filozofa Aristotela Aleksandra Makedonski osvaja Aziju i pronosi duh Persije u Evropu, srušivši Antičku Grčku asimilacijom naroda do temelja. Umro je veoma mlad, grob mu je negde u okolini drevne Tebe, grada u Starom Egiptu. Ostavio nam je Aleksandrijsku i Pergamsku i Antiohijsku biblioteku ali izgleda ljudi nisu znali da poštuju drevno bogatstvo kultura starog Istoka. Ali je on preplavio duhom preko Stare Grčke Evropsko nasleđe a takođe i asimilacijom rasa proneo arijevski duh i miris i ukus istoka.
Dok su naBliskom Istoku živela Semitska plemena Felasi – Palestinci i Jevreji u Palestini i Judeji u miru božijem i podjednako se klanjali crnom kamenu – danas poznatom kao kaba ili ćaba dok se jednog dana Jevrejsko pleme nije priklonilo jednom Bogu Jahveu. U istorijskom vremenu, rađaju se novi osvajači Rimljani – novi varvari, koji su beskurpolozno osvajali i otimali ali i upijali od Etruraca i Grka ono što je bilo valjano. Povest veli da je Pompej, Rimljanim spalio biblioteku u Aleksandriji i uništio neizmerno duhovno blago. Danas neke od primeraka te knjige čuva Vatikanska biblioteka, istovremeno sa tim tajnama skriva još i neke druge koje su možda ključ za opstanak čovečanstva. Kroz realnu istoriju čovečanstva prošlo je mnogo osvajača, kao što su Arapska plemena u novom veku ;posle starog veka a u to vreme izraslo i urušilo se mnogo imperija – civilizacija ali ostale su kulture kao baština savremenom čoveku. Na njima je čovek starog i novog veka vršio nadgradnju koristeći mudro ono što je valjano i produžavao opstanak ljudske vrste koja se spoznajno usavršavala. Dvadeset vekova nakon rođenja Hrista, od kako se računa Novo vreme pregrmela je pleroma – soma sveta teška iskušenja, padove i uspomene, zahvaljujući želji čoveka ne samo da zadovolji radoznalost i istražuje kontinente već da ih poseduje i vlada nad njima. Bilo je mirnih i haotičnih perioda, prevladavalo je Apolonijsko vrem harmonije ili Dionizijevsko razdoblje destrukcije i haosa a sve zahvaljujući individui koja je stub i oslonac društva. Bili su to osvajački ratovi, verski ratovi, ratovi za životni prostor, ratovi za novu podelu sveta tačnije rudnih i mineralnih bogatsava drugih kontinenta. Mnogo toga je čovek izdržao kao i sveukupna ljudska vrsta ali majka Gea je počela da pokazuje znakove neraspoloženja koji se manifestuju kroz globalnu promenu klime, koje nadalje impliciraju mnoštvo drugih posledica: suša, globalno zagrevanje, manjak vode na zemlji, nestajanje čitavih životinjskih i biljnih vrsta pa i blago nestajanje čoveka.
Međutim, u III milenijumu ne osluškukujući ili ne obazirući se na ove opomene i na učenja drevnih civilizacija čija je kultura izvor i počelo onog što bi se danas moglo nazvati modernim društvom, dušom civilizacije – njenom pleromom; jedna druga vrsta čoveka post – moderne, odbacila je sve svoje maske u bezdušnoj borbi da bi ostvarila ne-znane ciljeve. Parole koje se koriste, postale su do te mere providne i beznačajne da je i onima koji učestvuju u tome posve jasno da se samosvet logosa probudila i potmulo počinje da tutnji da se buni a da se planeta zemlja polako otima kontroli sve skupa sa logosom, Uranom i Geom. Eon je zamagljen i mutan i samo je na planinskim vrhovima moguć udahnuti punim plućima, osetiti stare dobre niti svetlosti koje prožimaju ljudsko biće. Polako iščezavaju Gospodari Igara staklenih perli, olako nestaju shamani – sharmati, kopni mudrost, povlačeći se pred silom koja nema lik ali je vrlo nehumano efikasna.
Dakle, dok ovaj drugi, bezlični čovek koji nas se ceri poput avetinje u lice; potreban simulakrumu; svestan svoje moći; ne mari ni za šta osim za svoj naum, vrlo opasan – destruktivan; da prisvoji svo blago kojim raspolažu Civilizacije sazdane na majci zemlji, satkane vrednim rukama miliona ljudi; možda malih i nepoznatih ali ljudi koji su imali, imaju i imaće dušu da uvek podele sa drugim i koru hleba i čašu vode. Čovečanstvo se deli na dva korpusa samosvesnih koji imaju malo ili skoro ništa dok žive u skladu sa prirodom harmonično poštujući deset božijih zapovesti odnosno zakon polariteta i instrumentalizovane mase onih koji grabe, otimaju, ubijaju u ime nekih nepoznatih nam centara moći – te druge vrste. Masa jede ostatke sa te trpeze bogova –
moći ( jer očigledno je da delaju loše po posledicama koje postaju svud naokolo vidljive u kontradikciji sa prirodom i Logosom). Ljudska rasa je u sve većoj opasnosti da upadne u klopku uz pomoć zla u nehumane ralje mašinerije finansija, koja melje živo meso usredsveopštih zavera tajnih društava skrivenih iza Tamne zavese teatra nadrealizma(surealizam).
*
World Affairs ,Maj , Juni 1921.
Primarni zakon polariteta nalaže:’’ Zakon Realnog, zakon svih Bića je i inherentna tenzija svakog posebnog i pojedinačnog Identiteta – individue s jedne strane, ali, sa druge strane – jedinstvo uindividualnom indentitetu i harmoniju, celovitost u Suprotnosti.’’ Ako zbilja prihvatimo misao Dimitrija Mitrinovića koji tvrdi da je ljubav ta koja prethodi Razumu, dok je Razum taj koji prethodi Pleromi u humanom makrokosmosu; dakle da će harmonija i ispunjenost sveukupnog života čoveka biti poslednji stupanj istorije i evolucije. Ako pretpostavimo da svaka sila sobom nosi zlo kroz nasilje, nužnost, prisiljavanje. Nužnost je sila a sudbina je bolna; nasilje je zlo. Ali ono što je antiteza ovoj kosmičkoj sili Zla je kosmička metafizička sila Ljubavi koja mora uspostaviti nužnu harmoniju u svetu, logiku čoveka a ne zveri. Haosu se mora stati jednom za svagda na put i uspostaviti ravnoteža da bi opstala Civilizacija, da bi čovek i društvo preživeli ali uspravnog i dostajanstvenog hoda. Nažalost haos vlada u glavama onih koji iz svojih periskopa uvrnute dioptrije diriguju raspadom deleći ovaj svet na elitu koja bi trebalo da preživi i na one koji su namenjeni uništenju.Ova smrtnonosma misterija – kao čin ima svoje posledice a konsekvence su vidljive dok ožiljci odbijaju da zacele. potresajući žestoko temelje sveta.
Konstantinopolj koji bi trebalo po providjenju da bude centar Svetske Alijanse je vraćen nakon 1924 odlukom Zapadnih sila Otomanskom carstvu ; u intresu mračne i samoubilačke Tame – veli Dimitrije Mitrinović. Dakle, samosvest Evrope je trebalo da
bude okrenuta uspostavljanju Harmonije a ne pod uticajem protestantskog morala iza koga stoji iskeženi bankar čiji duhovnik – pastor opravdava svaki njegov postupak i politika utilitarnog karaktera.. Na ovaj način zanemrila je Univerzalnog čoveka i Univerzalni humanizam sub specie aetirnas. Po prirodi svaki čovek; pa Kain i Avelj; su zbilja u potpunosti Antropos po sebi, sasvim jednaki; dok samo jedan čovek od neba i zemlje može biti Univerzalni Čovek u vremenskom i povesnom aspektu humanog. Samo je kroz Univerzalnog čoveka Tvorcu bilo moguće da porodi svog Večnog sina. Na ovaj svet je došao Bogo – Čovek da propoveda istinu, on je bio sinteza rase, on je trebalo to da bude proizašavši iz sve opšte ljudske intuicije i nije samo podučavao sintezu već je konstituisao Evropu i njenu kuću bića. Bog je konstituisao preko svog sina Moral, pružao gnozu – spoznaju kao doktrinu Univerzalnog čovečanstva, kao veru već davno zaboravljenog čoveka; već davno pretvorenog u roba; a koji je živeo davno pre Inkarnacije Hrista..taj mali čovek. Instinkt slobode i volja za individualnošću je najbolji mogući kvalitet ljudske prirode koji se manifestuju kao samosvest. No suština je da bela rasa i Evropa po sebi nikad nije saslušala valjano glas Sofije niti je postala dom Hrišćanstva kao vere ona je postala instrument institucije moći – otuđene religije. Evropa je pala na ispitu časti i konačno je doprinela; tako obeščašćenja; katastrofi i nestanku mnoštva ljudskih rasa. Danas je Evropa eksluzivni klub u koji se može ući ako se zadovoljavaju besramni uslovi simulakruma. Taj simulakrum se smeši, pružajući slobodu, zatrovanu čokoladom koja stvara ovisnost.
Sve je bliži momenat da bi ta Evropa trebalo da shvati da je Azija Tvorac Evrope, otac Evrope a dok je Afrika verovatno njena prabaka. Unutrašnji i temporalni kult Istočnog, gde je antičko esencijalno kult prošlosti ali i kult Ljudske rase, Univerzalnog onda bi trebalo da je Zapad kao stožer kult budućnosti, Individulanog i Posebnog. – veli Mitrinović. Ali kako rešiti ovaj paradoks po horizontali kad je taj Zapad ultimativno proglasio sebe Realnim Apsolutnim merilom svih stvari beskrupolozno rušeći stare vrednosti, kao kralj Zveri gutajući bebe Istoka, nipodaštavajući jedinstvo sveta i jednakost ljudske rase. Dijabilolični lik Evrope i bele rase koja se prenosi na novi kontinent Severnu Ameriku stvara novu sliku sveta u kojem jedni vladaju a drugi su robovi. Posle III milenijuma ljudske istorije ono što je davno trebalo da iščezne ponovo postaje dominantna konstanta. Bez obzira na iskustvo kroz koje je prošla Evropa, okrutno i ispunjeno ratovima ona kao da je krenula da se beščašćem odužuje svojim korenima. A znamo da Carstvo Ljudskog korpusa u centralnoj tački Univerzalne evolucije. Činjenica u suštini Vremena, Istorije, Rasa -vrsta, CIVILIZACIJA , Individualaca; je suština koja je bitak i centar kreativne evolucije same po sebi ; što je činjenica Univerzalnog, Ideje, Božanskog. Transcendentno čovečanstvo je jedinstveno i po svojoj vertikalnoj i horizontalnoj osovini svaki pripadnik posebnih rasa po liniji Zapad – Istok/ Sever – Jug je slobodna jedinka po sebi i zaslužuje svoje mesto pod Suncem.
U jednom od svojih eseja; 24 februara 1921; D.Mitrinović će reći da je nama poznato da je primarni polaritet sveta podjednak :u racionalnom i ljudskom smislu; napet (pod tenzijom) pa se tako dešava da je korelacija između Zapada i Istoka ta koja utiče na našu planetarnu kuću transcendetalnog i večnog polariteta između Zemlje i Logosa , između mogućeg i stvarnog i između Nesvesnog i Svesnog.. Rusija bi, po njemu trebalo da bude severni most koji sjedinjuje i deli Istok od Zapada; ali Islam kao retrogradni
element koji je kao negativna sintetička tendencija veoma moćan i zastrašujuć po svojim potencijalima. Islam ne da je svetska antiteza isključivo Rusiji već čitavom svetu, kome je blizak Humanum, kome je sloboda credo; bez obzira da li je hrišćanske, islamske ili jevrejske veroispovesti. Međutim ovakva pozicija je u III milenijumu, je možda pozicija pogrešno vođene politike, nihilizacije ljudskih prava muslimanskog korpusa naroda zarad korišćenja njihovih prirodnih resursa: crnog zlata. U graničnim situacijama se aktiviraju retrogradne sile koje je Islam kao Civilizacija odavno prevazišao, možda zarad egzistencijalnog opstanka jer im je simulakrum već odavno presudio. Često je Islam instrumentalizovan od strane bezličnog gospodara, nesvestan da rušeći i razgrađujući stvorenu harmoniju i ravnotežu jednakosti između različitih rasa – različite verske ispovesti; koje su valjano živele dugo vekova po starom sistemu:’’Zavadi pa vladaj.’’ Međutim taj lukavi, prerušeni schizofreni čovek, ispunjnjen voljom za moć je gurnuo običnog čoveka koji veruje u Alaha na Ruskog čoveka koji veruje u Sveto Trojstvo u Hrista- gurnuo ga je na naciju koja je duboko – samosvesna. Mislimo, da je kasno da se učini bilo šta, lek ne postoji pa ni Mitrinovićeva ideja da Islam, Rusija „ kao moćna zemlja“može da konvertuje u humanu religiju logičnog čoveka. Nažalost kasno je, haos je ovladao u strahu i zlo je dobilo svoj trenutak a Rusi su žrtva u sukobu Istoka i Zapada, koji je inicirao ovaj krvavi pohod džihada na Slovenski korpus naroda. Međutim naši aposlutni neprijatelji, sveukupnog čovečanstva na ovoj planeti; jesu načela,principi, akcije i ljudi – individualci koji su apsolutni utilitaristi, čije delanje može biti pogubno, sasvim destruktivno na sintezu sveta i čoveka. Retrogradni impuls ekstremnog islama se raširio po celom svetu po principu domina i jasno je da će ovaj period povesti biti obeležen nasiljem kao vrstom samoodbrane belog čoveka.
Krajnje je vreme da se osvrnemo na veru koja nam dolazi iz Krišninih, Zoroasterovih i Budinih povesti. Jer Hrišćanstvo je vera u Logos koji se ostvaruje kroz Hrista i Sofiju, kroz opštu sintezu prožimanjem misli i delovanja učenja strarih Civilizacija, smatra Mitrinović. Međutim prvobitni greh koji je i ujedno i pad čoveka iz Rajske bašte, ustvari nije ništa drugo do njegovo rođenje u večnosti, rođenje samosvesti i Razuma i Samo-Egzistencije sa Bićem. Ne shvatamo , zašto je čovek pao ako je probao sa drveta saznanja jer ga je Bog ostavio samog u Rajskoj bašti i rekao mu da ne kuša sa drveta. Ali ono je bilo izazov i pored svog obilja, psihološki kad je nešto zabranjeno ono je privlačno; nego je Bogu dosadilo ili je hteo da napravi eksperiment sa decom koja su bila neposlušna i kažnjena sa izbacivanjem iz Raja. Na koncu BOG JE KAZNIO NEPOSLUŠNOST, jer autoritet se mora slušati…Od tada čovek snosi posledice za svoje postupke, on je slobodna ali toliko koliko je lovac on je i hrana na trpezi grabljivaca. Prosvetiteljski obrat mu je doneo tako reći izlazak iz Kindergartena ali čovek je krenuo u svoj povesni život – postao je misleće biće..
*
Ono što je inherenti i vremenski kult Istoka, bilo da je on antički ili moderan, on je esencijalno po svojoj suštini kult Prošlosti, kult Univerzalnog: dok je dogma Zapada , govoreći generalno, kult Budućnosti, dogma Individualca, pojedinačnog i posebnog veli Mitrinović. Opet se vraćamo na pitanje koliko je taj Zapad danas u III milenijumu kult individualca; posebnog i pojedinačnog. Taj Zapad je manifestovao još od Dekartovog Kogito ergo sum, kad je postavio Razum kao pozitivni i valjani boljitak, odrekavši se Boga, tako da je Razum postao nezavisni personalitet, kao afirmacija Slobode ličnosti – mislećeg čoveka. Dekart je otvorio vrata čovekove slobodne volje i on je taj koji više nije bio sam res extensa već i res kogitas. Misleća tvar, koja osim svesti ima samosvet i da tu Gospod Bog nema više posla; osim da ga nadgleda. Sartr bi opet rekao da je čovek odgovoran za svoje postupke, kao agnostik. U komadu Đavi i Gospod Bog, Sartrova glavna ličnost u epilogu; u kojem je reč o tridesetogoišnjem verskom ratu; glavni junak Gec kaže :
“ Zašto ja uvek ispadnem zao kad želim da budem dobar.“ Dakle, da je etika u egzistencijalnom smislu, u suštini skup dogovorenih vrednosti u okviru jedne grupe ljudi, pa se ne može smatrati Aposlutno validnom u svakom ćošku zemaljske kugle; niti u određenim istorijskim periodima .
Mitrinović bi rekao da „ Jedinstvo nastalo kao slobodni sporazum tj. razdvajanjem bitka i bića je ideje Arijevske duše. Nezavisna samo-egzistencija , težnja da se uspostavi konačna i logična Samosvest.“ – . Da li je to moguće i u kom smislu, smatra D.Mitrinović da tumači ARIJEVSTVO?.. Kao plemenitost duha, samosvest, slobodu, harmonija – konačno uspostavljeni polaritet računajući na samosvešćenog čoveka, posle svih krstaških ratova, dominiona, uništavanja korpusa naroda, pljački kad se taj čovek pokazao kao Varvarin, ništa manji od Odoakara koji je dokusurio Rim ili Španskih konkvistadora koji su žarili i palili po J.Americi, neviđenih zločina Japanaca i Nemaca. Posebno ova Tevtonska grupa koja polaže posebna prava na svoje arijevsko poreklo poričući ga čitavoj kompleksnoj grupi naroda od Severnog mora do Kaspijskog mora do Persijskog platoa. Reći ćemo imperijalna pohlepa Belog čoveka je duboka i jaka psihička snaga istorijskih instikata, koja je danas najdominantnija snaga kao vrsta logičkog poretka. Da li je taj poredak najnužniji jer zapadna civilizacija nakon XIX veka dostiže zenit u naučnom i spoznajnom smislu da bi jednog dana Ajzaenhauer mogao da izjavi :’’Da im je sam Bog podario atomsku bombu(Amerikancima)da bi mogli da je bace na Japan i konačno ga poraze.’’ Na taj način izazvaće patnju stotina hiljada ljudi ali okončaće WWII i nastaviti sa usavršavanjem oruđa sa kojim danas naslednici Ajzanhaura zveckaju tim oružjem po ovom svetu kao čuvari koncentracionog logora – zemaljske kugle.
Težnja da se stvori Univerzalno Carstvo u pozitivnom smislu, onako kako je pisao D.Mitrinović; nastalo iz arijevskog karaktera Bele rase, iz Hrišćanstva njegovog
duha, te da je ljudska sloboda jedina snaga u evoluciji i da obe svemoćne sile koje su i detrminante: Sudbina i Proviđenje, apsolutno uticajne u sferi ljudske egzistencije nego li slobodna volja čoveka po sebi. Šta ćemo ovde sa Kantom, koji veli da je čovek slobodno biće jer je intelektualno biće i da raspolaže slobodnom voljom prema kategoričkom imperativu:’’Nemoj nikad da učiniš drugome ono što ne bi želeo da on učini tebi.’’ – parfraza kategoričkog imperativa. To je Mitrinoviću promaklo, iako je proučavao Frojda, Junga i Adlera, imajući u vidu čoveka kao da je zanemario njegove instinkte (insnitnkt smrti) i računao da je apsolutno moguća svetska jedinstvena harmonična zajednica..Ona je moguća kroz Arijevstvo i Hrišćanstvo ali kako gde je razrešenje Gordijevog čvora koga ni Aleksandar Makedonski nije razrešio već presekao (opet nasilje) i tako za kratko vreme postao gospodar sveta u starom veku kao što se Hitleru pričinilo da je Nemačka rasa – Arijevska gospodar sveta kad je prodro u Rusiju. Nevolja je tome što se oduvek dobre ideje, kao i beskonačna prava i savršeni trougao ne mogu izvesti i da je Utopijama odavno došao kraj jer razbijeni krčag je nemoguće zalepiti. Međutim, D.Mitrinović piše davne 1921 godine da alijansa Nemačke – Britanije – Amerike, raspolaže kapacitetom i da je u mogućnosti da kao Arijevci vrsta – realizuje vođstvo nad ovim svetom , kao početak pragmatičnog i kreativnog ujedinjenja sveta kao svetske istine. Kroz Arijanizaciju Pan – Humanog i sveopštom humanizacijom Arijevstva. Ovaj paradoks je danas doveo čovečanstvo na ivicu opstanka; što naravno Mitrinović nije mogao da predvidi jer je samo bio fokusiran na ogroman napredak ovih nacija koje su se zakljinjale na sveopštu libeleralizaciju i slobodu ljudskog roda i da im je proviđenje namenilo tu ulogu. Ako se podsetimo da je od rane mladosti bio okrenut ka jedinstvo Evrope koju je nazivao Arijevskom Evropom a da su koreni u ideji:’’ da se okupe zajedno grupe ’izabranih duhova koje će predvoditi čovečanstvo od divljaštva materijalizma.’’ Pa je ispočetka pre prvog svetskog rata stvoreno bratstvo nazvano Blut – Bunt; koji su činili članovi pokreta Blaue Raiter i još nekoliki broj intelektualca koji su inspirisali D.Mitrinovica da u Almanahu Blaue Raiter promoviše ideju Arijevska Evropa početkom 1912 godine. Međutim izbijanje WWI primoralo je Mitrinovića da emigrira u G.B. jer je bio građanin K und K monarchie te nije želeo da ratuje protiv Kraljevine Srbije. Jedno od njegovih velikih razočaranje bio je i Blut-Bund, koji je za arijevce proglasio isključivu i odabranu grupu ljudi.
Po odlasku na ostrvo koje je danas samo Engleska, a još uvek zvanično Great Britany, koja je davno izgubila svoje kolonije ali uspešno izvršila svoj kulturni i duhovni uticaj u bivšim kolonijama pa i na ostatak sveta D.Mitrinović se okreće već pomentim esejima – World Affairs. Osnovna ideja je ovog puta zasnivanje Univerzalnog Čovečanstva kao kompleks različitih rasa i nacija kao organskih celina u Harmoničnom Svetskom poretku. Već bi taj poredak trebalo da funkcioniše uz pomoć slobodnog pojedinačnog i posebnog bitka – čoveka; preko individua koje su sposobne da ponesu taj teret, sjedinjenih ljudi koji su mada različitog porekla jednaki. Bavi se proučavanjem
psihologije i osniva Adlerovo društvo uz njegov blagoslov i dalje pod njegovom asistencijom biva postavljena ideja o New Europe Group, čiji je cilj bio da Evropa bude Ujedinjena u Federaciju. Mitrinović je bez obzira na kontradikcije u koje je zapadao u svojim predavanjima uvek zastupao ideju o slobodnoj individui i grupama koje su po duhu i vokaciji socijalno, kulturno, duhovno i rasno razlikuju ali su predvođene ljudima koji su sposobni da balansiraju razlike i da uspostave jedinstvo celine poredeći sve to sa endokrinim sistemom ljudskog tela. Dimitrije Mitrinović je bio ubeđen da je to jednostavno moguće i izvodljivo oslanjajući se na već gore intelektualno superiorne nacije Englesku, Nemačku i Ameriku (konglomerat različitih nacija). Stoga razvija ideju ostvarenja trojstva u pojmovima o Arijanizma, Hrišćanstva i Socijalizma. Filozofski polazi od Trojstva Atanasijeve veroispovesti, Vedanta – trojstva – Sat-Chit-Ananda- koje se ispoljava simultano i na Hegelovom trojstvu: teza-antiteza-sinteza. Celog života se zalagao za radikalnu akciju duboko verujući u mogućnost da se ostvari realni dijalog između budućnosti i prošlosti da bi se obezbedila budućnost Čovečanstva obraćajući se u svojim govorima i predavanjima podsvesnom.
Sada posle šezdeset godina čitajući njegove misli, koje su marljivo zapisivali njegovi sledbenici, potom on sam u esejima i istraživači nailazimo kao ljudi post-moderne da je mnogo toga na prvi pogled paradoksalno izrečeno ali još – uvek moguće moguće i istinito ako se čovek dovede pameti, logosu,ljubavi i nadi. Samo kako zaboraviti kolonijalnog Albiona koji je ostavio na cedilu Indiju kad je osvojila nezavisnost; pokolj koji je nastao nakon povlačenja kolonijalnih britanskih trupa između Pakistanaca (muslimana i Hindusa), Dahau i Aušvic, pokolj u Alžiru, Hirošimu i Beograd pod anglo – saksonskim bombama’99, novi logor u Gvatanamu i dizanje novog zida ovog puta u Palestini. Kako početi ispočetka, slušajući dobre duhove prošlosti, saslušati TAO DE DJING kao izvor prošlih vremena koja prožimaju celinu, povesnost individualnog čoveka da bi prihvatili ideje D.Mitrinovića. Jer ideja o Arijevskom idealu je veoma stara – Zoroasterova a prihvata je Arije, ona nije potekla od Tevtonaca,Vagnera i Prstena Nibelunga. Takodje njegov prenaglašeni stav o rasi Albiona koji je po Mitrinoviću inkarnacija ljudskog mentaliteta kao osnov Transcendentnog čoveka koji dela unutar Ljudske rase. Ovaj stav o Britancima i ponosnom Albionu; možemo opravdati time što je Engleska bilo njegovo novo utočište; zajednica ljudi – Engleza intelektualaca koji su se okupljali oko njega kao sledbenici; te je u ovom skupu intelektualaca video nosioca ideje Transcedentnog čoveka. Kao i svaki zanesenjak, jer je esencijalno Dimitrije Sloven, Srbin u duši koji doživljava raširene ruke i prihvatanje jednog apartida kao odraz širine duha jedne nacije odnosno Albiona. A odatle implicira Mitrinovićev stav da je ta nacija nosilac nukleusa transcedencije, težnje ka savršenstvu – nedodorljivom božanskom Logosu. Za njega je britanski Albion fenomenologija slobode u Evropi koja je opčinjena Hitlerom.
Kao religija Hrišćanstvo je Sofija i Bog i inkarnacija Svetog Duha u organizaciji Sveta, baš kao i uzrok SLAVE Ariejevstva koje će se zasnovati u arijanizaciji pan-humanizmu i sveopštoj humanizaciji Arijanstva. Prema Mitrinoviću esencija Engleza je univerzalno rešenje za racionalnu esenciju sveta, Svetskog Razuma po sebi, mosta od odavde do onde; od tačke do tačke poput Zenonovih aporija u adfinitumu.. To je po njemu realitet humanih potreba, normalno ljudska potreba, jedinstvo u plemenitom duhu Ubermanscha. Po njemu trebalo bi proučiti evolutivno razvoj Britanske rase koji je ovom svetu darovan kao Proviđenje i Sudbina. ’’Engleska je reinkarnacija Arijevskog čoveka.’’ – D.Mitrinović,13 januar 1921. Ona je materica koja će poroditi u futurističkoj evoluciji Rase, matricu velike i dijabolične Amerike..kao Prometej koji realizuje svoju omnipotenciju. Uf…teško je prihvatiti racionalno ove stavove koji su kontradiktorni sa njegvom idejom o sveopštoj jednakosti koja je kontra egzistencijalne realnosti? Teško jer toliko se toga dogodilo pa ipak bi trebalo proučiti njegove ideje u kojima je esencija Nove Atlantide.
*
Federacija Evrope, sinteza Evrope, je primarni uslov udruženog humanizma – Alianse Humanizma, svetske sinteze. Ne Kolumbija već Evropa, ne Jamato već Evropa,su centar sveta i savest čovečanstva. Evropa je centar i samosvest Ljudskog Carstva. Evropa je Kraljevstvo. – veli nam Mitrinović 26 maja 1921 godine. Da li je moguće danas ovako definisati Evropu a da ne zapadnemo u paradoksalnu činjenicu i zapitamo se šta je čovek učinio da jedna takva Unija zbilja postoji i III milenijumu ali daleko od idealnih zamisli našeg mislioca…Historijska pojava Univerzalnog čoveka je fenomenološki karakterstična za Renesansu i nije to nikava večna misterija. Čovek današnje Ujedinjene Evrope je slika i prilika pragmatičnog, utilitarističnog bankara koji secka mapu Evrope dok Mitrinović svoju kritičku oštricu okreće isključivo na Jevreje? Jasno je da su oni začetnici jednog sistema, da bi zaštitili svoje preživljavanje kao rase kroz instituciju menice, da je njihov dvolični Bog Jahve daleko od hrišćanskog milosrđa ali koliko je Isus zbilja centar sveta a ne samo blagoslov Petrovog prestola u Rimu. Na jednom mestu Mitrinović kaže da je Logos centar i forma dok je Sofija periferija i sadržaj Božanske misterije. Međutim današnja Evropa, kao upravo ostvareni Blut-bunt, elitno udruženje je skup misterioznih udruženja: rozenkrajcera, masona, templara – koji raspolažu sa velikim bogatstvom. Daleko je to od Sv. Trojstva to je nešto što se izvrnulo u antitesu i disfunkcionalnu ravnotežu. U neizvesnom je podjednako život i kriza, život i haos, život i raspelo. Da li je Evropa raspeta danas – onako kako tvrdi D.Mitrinović. Pa savremena slika nam otvara pogled na nesreće i beskonačna poniženja i pogubljenje Plerome i Harmonije sveta, ovo su reči Mitrinovića koje dijagnosticraju današnju sliku sveta.’’Antihrist i Hrist su fundamentalni polaritet Istorije i Ljudskog Roda.’’- D.Mitrinović. Zbilja je potrebna velika emancipacija vljudskih duša da bi se postigla libelarizacija i demokratija – ali da li je to moguće? Ono što se očekuje od čoveka je zrelost a to je odgovornost; samosvest o slobodi je u našem povesnom dobu slaba ali jedina mogućnost da zbilja ovo postane vek čoveka, je prodor individualne odgovornosti humanuma u Evoluciju. „Naše doba se utapa u kosmičku evoluciju kroz istoriju humanizma?“ – Mitrinović. Sve one vrednosti koje je formulisalo prosvetiteljstvo; koje su već pomenute; on vidi kao ostvarene kroz slobodu, individualitet i samosvest Humanuma kroz njegovu Evoluciju. To su osobine koje će se podići na zemlji kroz radost i snagu duha postaće jedinstvena vrednost – merilo života. Dobro bi bilo da je tako ali ovaj stav se može nakon postmoderne u III milenijumu odnositi samo na određene socijalne grupe koje su zbilja prošle jednu vrstu inicijacije – samosvešćena o realitetu svakodnevnice, koje su duboko svesne limesa koje postavljaju grupe moći – ( oni koji raspolažu izvršnom vlašću i funkcionišu u unapred dogovorenom sistemu vrednosti etičkom – institucionalozovanom ). Ovaj svet ima svoje organske funkcije kao i svako živo biće, njemu je potreban siguran – predodređeni Život i Pleroma; da bi mogao da opstane!? Ono što je potreno je mudrost, esencijalno razvijeni humani bitak; dok je današnja kriza definisana u konvulziji Svetskog Proviđenja i Sudbine u traženju njihove vlastite ravnoteže u slobodnom funkcionisanju. Ta sloboda je ukorenjena u čoveku i stoga dolazi do sukoba individualnog i apsolutnog. Ako se zapitamo:“Zašto nekolicina ljudi koj raspolaže sa tolikom moći ne prepušta individualcu da odlučuje?“ Odgovori bi bili različiti. Pretpostavljamo dva: jedan je sigurnost unutar dogovorene zajednice a drugi je „Volja za moć“- smatramo da je ovaj drugi približniji stanju stvari.
Međutim D.Mitrinović ne greši kad kaže da je odgovornost i samosvest u svetu isto tako kao rasna razlika, klasna, državna, državna, razlika u pokretima masa, kao što je i razlika između konkretnih ljudi , žena i dece još uvek živa – konstanta za Univerzalno čovečanstvo. Pitamo se da li je ova današnja kriza momenat fenomenologije trenutka, pokušaj Evrope da dopre do svoj suštine, i tragajući po prošlosti i sadašnjem momentumu pronađe taj princip pan-humanističkog reda ali za sve ljude, rasne grupacije, države, kulturne i druge pokrete podjednako ili je ova današnja situacija status quo NOVOG Svetskog Poretka koga D.Mitrinović svakao nije predviđao.
Rusija i njena Azijska imperija, bilo kako bilo – ma kakva njena sadašnja eklipsa bila duga, pripada Evropskom kontinentalnom organizmu.“Imerija Rurika i Petra je duhovnosti. kontinentalna svetska-funkcija Nordijske rase.’’- D.Mitrinović, 2.6.21. Intelektualni apel da se Zapad osvrne na Slovenstvo koja je epigeneza i transdentna Nordijskoj rasi; ono je zapravo most između nacionalne prošlosti Arijevstva i ujedinjene nacionalne budućnosti sveta – smatra Mitrinović to je psyhe sveta – ruska duša. Evropa, danas nije svesna koliko i u kojoj meri je zavisna od Rusije ( heraldički simbol je Dvoglavi orao) i kompleksa Slovenskih naroda – kao da odbija da prihvati svoje korene gadljivo okrećući glavu u stranu. Međutim egzistencijalno pitanje današnjeg slovenskog korpusa naroda je svedeno na preživaljavanje u pojedinim oblastima geografske Evrope pod udarom Islamskog fundamentalizma dok je drugi deo Slovenskih naroda orijentisan kroz unijaćenje prestolu Sv.Petra odbijajući da prihvati sabornost – katholikon svevaseljenskog pravoslavnog sveta; na udaru simulakruma koji mu pruža privid sreće kroz privid slobode.
Prusi koji bi po definiciji trebloda pripadaju NEMCIMA, koncentrisani oko Bajkala i u bliskom kontaktu sa Nordijcima i Rusima; što su u davnoj povesti davno bili pokršteni od monaha vernih Papi, pa je i tako pleme zvano Prusi ili Borrusi palo pod vlast Tevtonaca , su hipotetička pretpostvaka o isprepletenosti evropskih nacija. Sam Poper utilitarista i liberal u filozofskoj literaturi poznat kao tvorac ideje :Slobodnom društvu. – priznaje da je najveća slovenska nacija na severu Prusija. Dakle, Tevtonci su ovaj korpus naroda asimilovali preko duha – religioznim pokrštavanjem uz pomoć monaha iz Češke i tako se danas kaže da su oni Nemci što su pokazali svojim tzv. Pruskim militarizmom.
Evropa je niz vekova opstajala u korelaciji Slovena i Ruske Imperije u odnosu na Zapadne dominantne konstante: V.Britaniju, Francusku i Nemačku. Za ove dve poslednje, Mitrinović će reći da su to ekstremno ultra nacionalističke nacije koje polarizuju Evropu, kroz svoj patriotizam propagiraju da su oni rodonačelnici te Evrope. Podjednako kao i Nemačka, Francuska isključuje svet iz svog bića – veli Mitrinović.Tja, Francuska je –veli Mitrinović – prošlost Evrope. Danas u E.U. ove zemlje su kanda moćna osovina koja pokreće eksluzivnu zajednicu evropskih izabranih naroda.
Ono što je bilo i ostalo svojstvo Rusije je duhovnost i njena povesnost u korenu običnog ruskog čoveka, spiritualnost duše i samosvest o sopstvu. Od Rurikovog doma Ivana Groznog pa do Petra Velikog i do današnjih dana Rusija je univerzalna po svojoj biti, nadprirodnoj moći da savlada nemoguće. Dovoljno je da se podsetimo revolucije koju je preživela ova zemlja težaka i proletera i to ne one prve, građanske – februarske predvođene Kerenskim već onim druge koju je vodio Lenjin a čije je boljševičko jezgro
bilo semitskog porekla. Takozvani period ratnog komunizma zasnovan na tobožnoj diktaturi proletarijata sve do 1924 sasvim je srušio drugi Konstantinopolj. Ispovedanje vere – pravoslavne je sasvim zabranjeno a za Idola je postavljen mit o čoveku udarniku (Ubermansch).To svakako nije bio lik serafičkog socijalizma koji D.Mitrinović predviđa u istorijskom trojstvu već vreme zla koje običan ruski čovek preživeo.Socijalistička ekstaza u trojstvu je satrla mnogo toga ali su koreni preživeli. Sve to utemeljeno je u čoveku koji je vezan za Majku Rusiju i Svetu Majku Božiju koje kao da poistovećuje u svojoj svesti, strasno se moleći i jednoj i drugoj kao i u WWII u ratu na život i smrt sa IV Rajhom.
D.Mitrinović ostaje veran Sv. Trojstvu, jer je pravoslavac, ali raspolućen između genetskog nasleđa i intelektalnog učenja pokušava da objasni Filioque kao kompleksnu istinu: kao jedinstvo u trojstvu dok je pojmovno značenje Evrope u denotaciji Svetog duha (Filioque) – jedinstvo Sv. Trojstva je uslovlavajući stav Istine koji formuliše istinu esencije Evrope kao balans . Dok je Sv. Duh sam po sebi božanstvo i život za sebe; nije on proizišao iz sina – Filoque već je jednak sa Ocem i Sinom u Atanasijevo učenje u Evropi je stupilo u komunikaciju sa svetom. Credo Evrope je Apokalipsa Sofije po sebi, apokalipsa Univerzalnog Humanuma. Duhovnost Evrope kao kontinent čoveka – veli Mitrinović – je skrivena u misteriji vlastitite polarizacije. Teško da se ovde Mitrinović izvukao na temeljima pan – humane – vere i da je valjano filozofski obrazložio svoj statement. Ako je Evropa Ego čoveka onda se tu obrušava svaka veza sa Atanasijevim učenjem o Sv.Trojstvu. Pa ipak ne odustaje od Slovenstva i, Ruisje kao zajedničkih temelja skupa sa Engleskom i kontintentalne Evrope i kreacije EUROPA koji pretpostavljaju dva čuda koja su u korelaciji; Rusija i Britanija poput jedinstvene duše i organizma – smatra Mitrinović.
Podseća nas na Solovjeva kao na najvećeg ruskog filozofa, po njemu on je prorok Sofijinog hrišćanstva jer je on po poreklu čist Sloven; a gde su tu Berdjajev i Šestov – veliki ruski filozofi ? Dostojevski kao najveći mislilac je razobličio dijaboličnog čoveka i pokazao humanumu da na ovom svetu na nekom krstu umire svakog dana raspet čovek. Hristos je bio čovek i on se obratio Bogu sa rečima:’’Oče zašto si me ostavio?’’ Veoma jaku intiuiciju i ljubav prema čoveku je imao Dostojevski koji je trpeo i nosio svoju sudbinu kao Hrist, prorok:’’Velike i Univerzalne Evrope.’’ – reći će D.Mitrinović. A taj pisac raspet između lične subjektivne nesreće – obeležen epilepsijom i bede ljudi koji su ga okruživali piše o Ruskom čoveku, njegovom ispaštanju greha praroditelja. Vidi Dostojevski sudbinu ruskog težaka, običnog malog oficira i jurodivog askete, vidi sliku svakodnevnice Carske Rusije koja nema milosti prema siromahu i grešnici!
Međutim Mitrinović se okreće kao i mnogi avangardisti : prevashodno Ničeu, potom Madam Blawatsky i Solovjevu – proroke koji pružaju plamen arijevskom duhu u Evropi. – Niče, Madam Blawatsky – možda prvog femininog natčoveka koja je formirala pan – humanistički pokret u Nju Jorku i proroka Solovjeva. Sve to skupa kroz atribute ovih ličnosti dovodi u pitanje trojstvo: arijevskog, hrišćanskog i socijalističkog duha kao kontradikciju koju je teško objasniti. Racionalno, moguće ih je sagledati samo kao paralelne ideje koje su nastale krajem XIX veka odnosno potiču iz doba početka Hristove ere ali se teško mogu prihvatiti osim ako Mitrinović kad pominje socijalizam humanuma osvrćući se na religiju vrednosti podsvesno misli na prvobitno hrišćanstvo? Ako pretpostavimo da je Dostojevski prodro u suštinu ljudske psihe opisujući takoreći kao na času anatomije prirodu Ruskog čoveka i Ničea koji je bio dobar poznavalac strarih nauka kao učenjak klasične filologije to su po duhu i vokaciji dva suprostavljena sveta. Dostojevski, pruža šansu ČOVEKU, njegovi likovi u sebi nose oproštaj, njihova Majka im oprašta jer oni okajavaju svoje grehe i srećni su što mogu da žive i nose krst a Niče veli:’’Ko pada, gurni ga još dublje da padne.’’ U tome je razlika između Tevtonske i SLOVENSKE DUŠE I ONI SU DVA POLARITETA u povesti duha EVROPE.’’ „Univeralno obožavanje vrednosti je kraljevstvo života.’’ – veli Mitrinović – a to Dostojevski ispisuje svojim rukopisom. Superiorni blagoslov kao vrednost je Sofija po sebi, univerzalno božansko; nešto što je po Dimitrijeviću nad – ljudsko uskrsnuće, socijalizam, koji je pravo rođenje duha,..Socijalizam , NEBESKI Serafim – Sephirot, univerzalni blagoslov za duše, pravo rođenje ljudske vrste. Pa kao je moguće ostvariti ovaj svet na tri po definiciji kontradiktorna pojma: Arijanizmu – koji definiše novog čoveka kao Ubermanscha – negirajući Hrista; Hrišćanstvu koje je postalo institucionalizovano bratstvo manjine i Socijalizma koji se pokazao kao Eksperiment neuspele prakse? Reći ćemo za sve je dijabolični Lusi Sajfer odgovoran, njegov Super Ego koga bi trebalo demistifikovati kroz sliku sveta, kroz Ludilo nekontrolisane Dvorske lude.
Ceo ovaj sistem, Dimitrija Mitrinovića, zasnovan na nizu eseja i predavanja koji pretpostavlja ovu sintezu bi bio moguć u Utopiji Ernsta Bloha u Principu nada kad čovek ne bi bio samo Kain!? Osim ako pretpostavimo sledeće da je naš Univerzalni otac još jednom reši da pomogne čoveku u apokaliptičnom povratku čoveka –zvanog Hrist (aramejski prorok) i da ga ovog puta ne prepusti bezdušnim trgovcima u hramu; da omogući svom Sinu da kaže istinu humanumu onda bi se „možda“ ispunile Mitrinovićeve pretpostavke koje u nekim stavovima nose proročansku istinu. Isključujući one misli Mitrinovića koje sadrže preterivanja i egzaltirano divljenje bez osnova izvesnim akterima Civilizacije. Dakle, ako bi bila ispunjena dva uslova: Da se Bog smiluje čoveku i dozvoli mu da sasluša istinu i da taj čovek bude dovoljno racionalan da je čuje onda bi to Univerzalno čovečanstvo bilo moguće. A ne da se ostvari poslednje poglavlje Novog Zveta, proročanstva Svetog Jovana. Apokalipsa!?
Racionalni Albion, Engleska svoj pan – humanizam zasniva na evoluciji; čini se D.Mitrinović zaboravlja na ulogu protestantizma u osvajačkom – imperijalnom duhu Great Britany; a Rusija pan – humanizam zasniva na duhovnosti. Britanci su internacionalizovali ovaj svet; reklo bi se u pozitivnom smislu; istorijski utičući na njegov dinamičan hod donoseći sreću narodima Tasmanije ili Indije.“ Esencijalni doprinos Britanske rase ovom svetu je, kao što smo već više puta napomenuli u esejima,
Engleski jezik, kao esencijalni jezik humanog Britanskog karaktera.“ -D.Mitrinović,30.juna 1921. Mitrinović pretpostavlja da je britanski karakter osnova sveta zbog potencijala njegovog božanskog delovanja koje bi mogli da prihvatimo koji on predlaže da uzmemo u obzir u prezentovanom istraživanju. Vrhunac, Mitrinovićeve privrženosti svojoj novoj domovini je upoređivanje Britanskog doprinosa čovečanstvu sa onim večnim duhovnim kraljevstvom Kine?
Dok su Amerikanci u svom titanskom i anti – humanom razvoju našli opravdanje u refromatorskom protestanskom religioznom institucionalizmu a da dodamo i Bentamovom i Milovom utilitarizmu i pragmatizmu Vilijama Džemsa.. Zato možda naš mislilac tvrdi da religija nije vladar Evrope; Religija je najbolje u stvari personifikovana u crkvi a vera u čoveku. Nauka nije gospodar Evrope niti je ona Gnoza već tehnologija; niti je umetnost – takođe glavna već senzualizam. Jer Amerika je naseljena i konstruisana od Evrope; a ona je demistifikovala kroz svoj pragmatizam lepotu, razorivši ga kroz industriju razvijajući taj severni kontinent. Stvoreno je prevazišlo svog tvorca i nametnulo svoje vrednosti Evropi? Nažalost danas smo svedoci takve stvarnosti ; gde vrednosti jesu vrednosti nastale kao dogovor utilitarnog karaktera i gde je common man zaboravljen. Danas je ponižena i uvređena ljudska samosvest, nihilizacijom moralnih vrednosti čovek je sveden na broj u intresu ubilačke i trijumfalne tame.
Intrigira MITRINOVIĆEV stav da je čovek taj koji kreira racionalnu antroplogiju dok žena kreira duševnu. Čovek je taj koji vodi rase i nacije, žena vodi humanizam. Da li je Sofija ta koja vodi mudro ovaj svet – kroz pleromu a Logos – ratio koji vodi izvržnu vlast – političku teologiju. Da li je žena ta koja se stara za humanost a čovek taj koji se bori za moć i prevlast. Klackalica, dualitet u jednom je vrlo nevidljiva finesa koja određuje možda kurs ljudske Civilizacije? Ovde nije reč o femininom ulogom ili antropogenom ulogom čoveka već o unutrašnjoj podvojenosti jedinice oličene bilo u mikrokosmosu odnosno makrokosmosu. Često vrlo jaka ekspresivna nedorečena rečenica dovodi čitaoca u nevolju :’’Šta da pomisli?’’ o tome što Mitrinović želi da saopšti zapravo! Ako se odgovor naovo pitanje krije u Mitrinovićevim razmišljanima o misterijama polova i seksa:“Bog je seks“ – Mitrinović 21. juli 1921. Svetost i realnsot su realitet i vrednosti. Večiti život je božanski a sex je taj koji život večnim; vrsta misterije poput univerzuma. To je blagoslov života kroz njega čovek postaje svet i vrsta se nastavlja kroz večnost. Čovek je kao rod spoznatljiv kroz dušu u slavu Večne Femine, bezuslovne Sofije koja se sastoji iz : Snage, Razuma i Ljubavi, to su jedini elementi Sofije.Ova večna Ženstvenost – Eva – Lilit – su slava i lepota po sebi, harmonija, u jednoj Ženi, jedinstvena polarizacija Psihe, to je jedan jedini sadržaj duše – svake pojedinačne i posebne duše. Večna Femina je celovitost egzistencije ona je zapravo produžetak u večnost – transcedentna i ona ispunjava ovaj svet. Međutim ona je suprostavljena Maskulinom jer ona je Haos po sebi dok se ne sjedini sa večnim koji predstavlja razum i samosvest. Matte (materija) i princip totaliteta je eterno – večito – ženstveno . Duh, i princip jedinstva je eterno – večno maskulino. Šta je misterija? Večita Misterija koja produžava vrstu je dete koje odrasta u ADAMA KADMONA. Život je jedinstvo različitog, konkretno abstraktnog. Život ljudskog bića je božanska beskonačnost, beskonačna konačnost ;Hegel – teza – sinteza – antiteza. U suštini ono što kaže i Biblija brak je veza koja relizuje beskonačno i to je sveta dužnost čoveka – stvaranje potomstva;
on je veza sa Sv.Trojstvom. Malo bi bilo preterano tvrdiditi da je sex – prema Mitrinoviću – veza između čoveka i Boga, kominikacija Beskonačnog sa vremenom. Kraljevstvo ideja je ostvareno u ljudskom telu i Psihi u seksualnom, erotskom, paternalnom i herojskom; to je nešto što pripada anđelima – sephirotima. Želja za ljubavlju je potreba za samo – realizacijom Psihe. Dakle, ovde smo zapali u jedan blagi istočnjački stav našeg filozofa o odnosu polova koji sagledava ovaj polaritet kao sjedinjenje dva mikrokosmosa koje je pod budnim okom Boga produžavaju život. Supstancijalno dva bića razmenjuju svoje unutrašnje tečnosti i stvaraju nove plodove za sledeću žetvu Gospoda, a ta mogućnost oplodnje femine što je velika moć maskulinog ali i sam Razum, baš onako kako ga vidi Mitrinović. Taj proces se odvija nesmetano jer je Bog podario čoveku osobinu da mu je njegova seksualnost, erotičnost jedna od esencijalnih osobina, to je zapravo supstancijalizacija čoveka; garantovani produžetak vrste. Što bi rekao Mitrinović da je sex osnova humanuma. U izvesnom smislu jeste ali šta reći na današnje savremene tehnike oplodnje u kojima se ne pominje ljubav, psyhe, seksualnost, razmena jednog u dvojstvu. Šta reći u savremenoj genetici koja se pretvorila u zastrašujuću budućnost kloniranog čovečanstva!?
U suštini nužna je EVROPSKA SINTEZA I REGENERACIJA; TO JE – KAO ŠTO MI KAŽEMO; SAMOKRETIVNOST – REGENERACIJA Evrope do perfekcije koja joj je potrebna.’’ – Mitrinović, 23 jun 1921. Zbilja je Velikoj Britaniji potrebna regeneracija duha kao i svim zemljama zapada, koji danas u duhovnom smislu ne mogu ništa pružiti svetu osim „anđela smrti“, isprazne demokratije – „sloboda i ljudska prava u demokratski nepostojećem društvu“. U vremenu dok je Nemačka bila u velikom siromaštvu nastale su velike duhovne tvorevine: Bah, Mocart, Gete, Šiler, Šeling i definitivno Hegel – koji je bio definiens Univezalne moćne Pruske države, uspostavivši filozofski sitem u kojem nije bilo mesta ni Etici ni individualcu. Docnije će Hajdeger centralizovati Univerzitet u IV Rajhu i napisati Bitak i Vreme , bibliju nacizma.Dok je Engleska koja je imala misloce kao što su Šekspir i Tomas Mor, Bejkon, Hjum i Lok a sa druge strane Hobs (Levijatan) i vladare kao Edvard VIII i Elizabeta I, koji su zbilja uticali na budućnost i dalji razvoj Evrope. Istina je da je njena pasivna utroba porodila sasvim nesvesno Ameriku i Kanadu i Austarliju. Ali upoređenje večnog, suštinskog duha Kine i njegovog ideal Savršenstva; realnost i ideal Božanskog; realitet i ideal jednostavnog sa Engleskom doista zbunjuje – Mitrinović priželjkuje nemoguće da jedan materijalistički, utilitarni duh Engleske postavi u istu ravan sa Leptirovim letom Tao civilizacije.. Ovaj dar Kine celini je njena religija TAO i njen vekovni i sjajni život u celokupnom.Tao je potencijal, dok je Sofija natrpirodna po sebi i u kontinuitetu i u omnipotenciji, Sofija i Tao su život po sebi, prilagodljivi u životu.“ – smatra Mitrinović.- Tao i esencija Albiona su beskonačnost i omnipotentnost .“
Suština ovih rukopisa je misao D. Mitrinovića da su Sofija ili Sveti Duh inkarnacija Univerzalnog Čovečanstva – Ubermanscha. Esencijalna potreba čovečanstva je da se čovek prene iz svoje indolencije i pokrene ali kroz spiritualnost svih individua,dok je nužan uslov da taj svet mora da bude podređen redu tako da opuštena sigurnost budu dostupne svima , da bi svako mogao da postigne svoju pojedinačnu realizaciju. Međutim, D.Mitrinoviću je sasvim jasno u čijim rukama je moć i da je Anglo – Saksonska rasa neprikosnoveni vladar ovog sveta; štaviše Engleska i Američka evolucija i antopologija su ponos i dika ovog sveta!“ Sudbina Engleske će biti u tome da
ona postoji zbog Sofije i radi Hrista umesto evolucije i biologije.“ On se obraća internacionalnim svetskim silama – Katolizcizmu, Slobodnim Zidarima – Masonima i Komunizmu. Bespoštedno kritikuje Semite – Jevreje dok sa druge strane kritikuje njihovu ne’sposobnost da se asimiliraju i da su ti ni koji uvlače ovaj svet u materijalnost. On je u potrazi za IMPERIUMOM čoveka, kao najuzvišeniju vrlinu koju bi mogla postići jedna zajednica a za to je potrebno mudro vođstvo a njega pronalazi u Novom veku u Britanskom Albionu. U izvesnim esejima se poziva na masoneriju i koristi se njihovim terminima kao što je serafim. Da se čovek u svojoj mudrosti popeti u sfere sephirota – sefirota. Naizgled čovek stiče predstavu da grana drvo života koje je podjednako povezano sa tradicijom jevreja – kabale – rozenkrajcera – masonerije. Simbolika sunca kao vrhunskog izvora života je jeo jedan primer koji nas navodi na paralelizam sa Ehekratom, Paracelzusom, Bemeom ; nemačkim mističarima koji paralelno razmišljaju kao i budististi; dok ih on paradoksalno spaja sa Hegelom. Mudro i proročanski jer jasno je u čijim je rukama moć i da tu zapravo nema misterije već samo pasioniranog traženja da se uspostavi polaritet i uistinu slobodna zajednica ljudi. Hoće li slobodni zidari doprineti valjanoj izgradnji ovog sveta?
Realni centar kome gravitira Imperija Humanuma je London; koji je nervni sistem kao okosnica organizama koji je svestan i slobodan, svoje entelehije ili unutrašnjosti. Mitrinović razvija teoriju o Paulu; London je Westminster, a ta katedrala je kuća proročanske Sofije. Paul je osnivač protestantizma i inkarnacija Hrišćanstva, Hrišćanske etike i jedna vrste metaforičkog Hrišćanstva. Metafora i pragmatizam je Paul, individualizam i sreća U svakom slučaju Mitrinović smatra da je protestantizam u celosti fenomenologija trojedinstva koji se manifestuje kroz agnosticizam, humanizam, delotvornu religiju Paula (Pavla).A na samom početku svojih eseja nas upozorava da treba da se čuvamo pastora protestantskog bankara duša? Nasuprot tome su Sloveni koji su izabrali apokaliptičko hrišćanstvo Sv. Jovana Apostola, jednu dogmu koja kroz kosmos očitava Beskonačnu Smrt, u samo- otkriću Boga u Univerzalnom čoveku. I sad naš mislilac jo dublje, upada u paradoks kroz razmatranje o gnozi Ekeharta i Hegela, koje proizilaze iz Atanasijevog učenja i Solovjeje sinteze – ovo otkrovenje plerome iznenađuje isto toliko koliko koliko je božanstvena Apokalipsa; Tao, Parabraham i Nirvane isto kao i apokalipse Zervan Akarene ili slične Osirisovom vaskrusnuću ili ponovnom rođenju Dionisija. Zbilja oni su mnogo božanstveniji, glede Logike čuda i otrkovenja koje ima povesni karakter Adam Kadmom ili Univerzalni čovek. Stav da je sudbina Slovenskog čoveka raspeće a Zapadnog zakopanog u pragmatizam i logiku samosvešćenje, sloboda i humanizam. Zapad je jaje iz koga se rađa mudrost opstanka ono je svje i svja ovom svetu i na Zapadu treba tražiti Novu Atlantidu. Tamo je garancije za isvestan –siguran i bezbedan život, produžetak potomstva u u budućnost.
*
Svakako da u ovim rukopisima koje smo prikazali pisane u periodu od 20 do 21 godine Dimitrije Mitrinović; slabo poznatog u Srbiji; ima mnogo toga neraščićenog u pogledu pojmova, stavova (statment) – dosta je ekspresivan u svojim esejima; ispunjen verskim žarom podjednako i intelektualno i kao religiozan čovek. Očigledno je da bio pod različitim uticajima i utiscima tako da vema strasno pristupa problemima i mnoga od postavljenih pitanja se ponavljaju više puta. Ono što je bitno da njegova filozofija
filozofije politike ili world affairs varira između racionalnog i mističnog; Hegel vice versa Ehekrat, mada suštinsku prati formalnu fenomenologiju povesnog razvoja stanja stvari u svetu pa ih interpreira na svoj specifičan način. S obzirom da je menjao mesta životnog boravka i da je mesto rođenja nekadašnja provincija Austrijske monarhije, da su roditelji Srbi, pravoslavci i da iz svog doma iz kog kreće noseći uglavnom suštinu ortodoksije koja se docnije menja, prvo u Mostraskoj gimnaziji u kojoj je vladao jak pokret za ujedinjene sa Srbijom a onda odlazi prvo u Zagreb, gde ako stavimo na ruku biva inficiran dozom antisemitizma, docnije u Minhenu u društvu Blut – bund, ekspresionističke grupe Der Blaue Raiter – koja biva intelektualno inspirisana delom koji je publikovao:Erisha Gutkinda , Sidersische Geburt (Sideral Burt) docnije ovu knjigu Frederik van Edene, prijatelj – Kandinskog; dolazi u kontakt sa Erichom Gutkindom, pa dolazi do nastanka knjige Osvajanje Sveta kroz Herojsku ljubav , a pisci su Gutkind i Frederick van Eden. Kandinski skreće pažnju Mitrinoviću koji odlazi u Jenu pa će delo Sideral Burt, i sam autor izvršiti na njega značajan uticaj. Docnije će u Engleskoj objaiviti za privatne potrebe drugu knjigu koja se sastoji iz dva eseja:Osvajanje sveta i Herojska ljubav. Dakle jedna vrsta elitzmus koja će skliznuti u več poznati arijevsku filozofiju Ubermanscha sa početkom WWI , rata koji je vodio u novu podelu sveta. Sa dolaskom u Englesku on će pokušati da oformi grupu Blut – Bund ali to će na kraju završiti kao uređivanje časopisa The New Age, kao jedan od najznačajnih žurnala kulturnih i političkih debata. Tako, zapravo nastaju eseji World Affairs – eseji kao kolumne ovog časopisa. U prvoj godini 1920 godine ovi tekstovi nastaju u saradnji sa Oradžom ali veoma brzo dolazi do sukoba i od 1921 D.Mitrinović piše sam tekstove za glavnu kolumnu otuda se i mogu primetiti razlike u tekstovima. Ono što je njega konfrotiralo sa Blut – Bund je elitizam i individualizam a Mitrinovićev stav je bio formulisan u četri skupa pojmova:
Jedino moguće – Celovitost sveta
Jedino moguće je individualno
Jedino je moguće u okviru domena senata
Jedino je moguće tojedinstvo Otkrovenja
Dakle to njegov rad, koji nas ponekad zbog nekonzistentnosti eseja tera da lutamo kroz šumu a da ne vidimo suštinu njegove poruke a to je Organska Celina Sveta. Smatrao je da je nužna sveokupna promena nacija kroz promenu individua a to je nazivao „Samo promena zarad promene sveta“. Endokrini sistem se menjao u ljudskom telu a samim ti i svetskom poretku. Ali da bi se došlo do ovog zaključka savremenom čitaocu trebalo je da savlada mnogo religioznih, filozofskih i psiholoških pretpostavki koje su veoma isprepletene; tako da su ovi eseji često upućeni ipak jednoj vrsti inteletualne elite.
Očigledno da je Mitrinović bio ispunjen valjanim namerama iz koje se rađa ideja o New ATLANTIS – TO JE SUŠTINA NOVE SJEDINJENE Evrope koja će funcionisati na osnovu senata u kojem će biti ravnopravno predstavnici svih naroda. Zanesen pretpostavkama da ljudi mogu međusobno na sebe gledati kao na potpuno jednake individue a potom i države. Oduševljen svojom novom državom on je u Britanskom Albionu video mogućnost vrhunskog dirigenta sinteza država i naroda uopšte ali nije računao da čovek sam po sebi teži da bude primaran pa tako i država koja je nekoliko vekova bila Imperija iz koje donije izrasta Amerika; nakon WWII rata kroz kulturnu
dominaciju prekoengleskog jezika, satanazicijom drugog pola planete oličene u komunističkoj ideologiji. Komunizmu, koji je zbilja u jednom periodu svoje borbe za opstanak pod jakim pritiskom liberalnog zapada; pritisnut teškoćama – zaboravio na pojedinca; nastavio da vrši pritisak na Oksidentalni USSSR veoma lukavo preko kulture, jezika, prividne slobode i demokratije dok se ipak ovaj sistem Komunizma nije urušio i nestalo je polariteta, nestala je jedna Imperija a preostala isključivo jedna Anglo – Saksonska. No D.Mitrinović nije bio u poziciji da doživi kraj socijalizma jer je umro 1953. ali evidentno je da promašio u svojoj bezuslovnoj veru u HUMANUM – izam Evrope koja je danas eksluzivna zajednica bogatih a i da su sami narodi te Unije samo obično meso za preradu i da lileralni kapitalizam nema milosti ni za svoje narode. Trenutno su na sceni, surelaistički dve suprostavljene sile: Evropa i Amerika.
Ono što je on ispisao u svom eseju 24. maja 193.3:“ Izvesna budućnost, život, sigurnost, novum a ne propast; već efektivnost i ispunjenje;to je ono što je zadatak sveukupnog ljudskog bitka-„ Predosećajući krizu koja je nadolazila, ostvarenja Proročanstva Apostola Jovana, smatrao da se to može sprečiti samosvesnim okretanjem i razuma istini sveukupnih rasnih grupa da bi se odbranio integritet, dostojanstvo i sloboda. Ni ovog puta nije izbegao Gospoda, računajući na njegovu pomoć. Nažalost ne samo ekonomska depresija koja je nastala posle sloma berze u Njujorku ’28 i uticala na sveukupni ekonomski sitem Amerike i Evrope psihološki je slomila i individualce i unela zle duhove u ovaj svet koji će podleći žestokom padu i emotivnoj i psihičkoj depresiji pojedinca . Individualac bilo da je Evropljanin ili pripadnik drugih rasa posrtaće pod teretom ovih kriza koje će otvoriti vrata ekstremnom nacionalizmu. Kult personaliteta kao istorijska esencija i duhovna vrednost Evrope će biti zgažen u Nacističkim pohodu samoproglašene arijevske nemačke rase. Ludilo će zahvatiti ceo svet, Japan će pokazati svoje lice, iznova pohodima u Kini i Indo Kini dok će Evropa biti dovedena na rub samoubistva, a Rusija gotovo pregažena. Sve što se dešavati desetak godina u Evropi nihiliziraće Mitinovićevo mišljenje i o mogućnosti svetske sinteze i Senatu podjednako predstavljenih rasa!?
*
Medjutim da podsetimo da se on davne 1933 godine nada da je moguća Renesansa Zapada i Svetski Socijalizam:
Ovo je jedna vrsta manifesta iz koga čemo citirati njeg stav u kojem je sintetisan program njegovog nauma i deije u koju je zbiljs verovao:
No 1.Ocober, 1933.
Nesreća je za ljudski rod ukoliko ne bude vođen Zapadom i Hrišćanskim principom .
Nesreća je za Zapad ukoliko ne vrednuje sebe i bude preporođen tako da ljudska vrsta sazri i ako odumre onda će umreti u večnom životu u otkrovenju Večnosti.
Treba uspostaviti Svetski socijalizam kroz Atlantsku renesansu!
Mitrinović je ubeđen da je čovek oslobodjen kroz regeneraciju Zapada. Nova Evropa će biti kroz Socojalno uređenje uspostaviti sreću i , slobodu i dostojanstvo svih
ljudi.. Religija Večnosti i Univerzalnog u jednom po sebi i za sebe.D.Mitrinović se nada da će novi zapad pružiti ruku istoku i pomoći mu da kroz samosvest edukuje samosvest i da će se na ovaj način postići individualizacija istočnog čoveka. Na taj način ostvariće se jednakost i bratstvo dvaju hemisfera a da će New Atlantis biti osnov i pokretač za božansku realizaciju ovih pojmova. Nova kultura – istinitiost pojmova – čudesna kultura koji su anticipacija svetske kulture – bliske budućnosti – ostvarene futurističke kulture koja će biti moguća samo uz pomoć novog humanuma u Dolazećoj Eri.
Kompleksno ceo program – uslovno rečeno pisan je u nekom periodu od jedne decenije dok su rasle imperije novca i tajnovite društva koje su upravljale razvojem događaja i upravljala tokovima a možda i ponekad nasilno skretala tokove reka. Individualitet je do te mere nihilizovan i netafizika zla je često bila jača od metafizike dobra. Ono što je kroz u XX veku proživljavalo je bila ljudska nada, lična individualna sloboda mišljenja koju ni jedna diktatura nije mogla da uništi i spremnost pojedinca da se žrtvuje na krstu za sudbinu i slobodu svoje nacije i za opšte dobro čovečanstvo. U mnogim stvarima D.Mitrinović nije pogrešio već nas je podstakao da se okrenemo Huamnumu i da na osnovu nadgradnje starih kulturnih vrednosti , baštine prošlosti jača svoj super ego i suprostavlja se zlu. Možda je to još – uvek jedan elitan embrion iz koga će se razviti u potpunosti ideja da je moguća jednakost svakog pojedinca bez obzira na rasu, rod i boju kože. Možda- samo je u pitanju vreme – povesno vreme koje je za sad izgleda na strani Kulta Moći. No, videćemo šta će se zbilja dogoditi.
Da li je moguća Utopija. Ernst Bloh, marksista je verovao da je moguća i principjelno razvija sistem Principa Nada. Postmodernisti tvrde da nije moguće, verovatno okupirani neuspehom ovakvih projekata ali paradoksalno je da će čovek mirne duše posmatrati propast čovečanstva i gomilanje moći u maloj grupi ljudi dok će većina grcati u mukama. Postoji nada da će jednog momenta ovaj disbalans – polarizacija snaga biti uništena i utopija biti moguća. Pa trebalo bi pozitivno verovati u to a onda zbilja pokrenuti kritičnu masu da se to i zbilja dogodi. Jer ako ne dođe do pozitivnih promena u smislu sedam metafizičkih zapovesti čoveku nema pomoći i nestaće kao i nekadašnji ljudski rod nekadašnje civilizacije Atlantide za koju legenda kaže da je propala na vrhuncu moći. Smatra se da će jednog dana ipak doći do propasti logičko – metodičkog industijalizma što jeste glavni put kojim se kreće današnja moderna filozofija.
*
Dimitije Mitrinović spada u u srbijansku avangardu kao i Rastislav Petrović, Stanislav Vinaver i Miloš Crnjanski, Ivo Andrić; Mitronović spada u one mislice koje su usvajale avangardna duhovna ustremljenja i davali svojim delima duhovni impuls. Avangarda je estetski i idejni ekstremizam pa je i destrukcija modernizma. Izazvana je haosom kroz krizu vere koja nihilizirana situacijom civilizacijskog haosa, kao i povesnog tako i kosmičkog ; tih tridesetih godina kad je zavladalo osećanje da čovekov život jedino moguć samokao samosvsenog bitka i duhovnog bića. Dominatnost iracionalnog koja je zasnovana u duhu i logici avangarde a zasnovana u zonama čovekove podsvesti pod pretpostavkom da ovim svetom i živoom upravlja kosmički slučaj, možda i slobodna volja Ubermanscha. Polarizacija se manifestuje kroz moć i značaj iracionalnih energija manifestuje se u njihovim oblicima kroz destrukciju oblika, relativizaciju imanentnih zakonitosti određene forme i kroz stvaralačke oslobode što se potvrđuje u alogičnim i proizvoljnim modernističkim intelektualnim konstrukcija. Stub utopije avangarde; D.Mitrinovića o budućnosti jeste kult slobodne slobode i mit o prirodnom čoveku. Naš mislilac projektuje novog čoveka kao i Niče, psihoanaliza i marksizam; projektujući utopiju kao avangardističku svest ali kroz svoju filosofiju kao mesijanski ideal. To je u biti jedna vrsta novog misticizma, intuicizma, evropskog neoromantizma kroz ideju o mogućnosti Još – uvek – ne Atlantide; pod dominatnim uticajem nemačkog racionalizma a potom i studijem glavnih tokova u psihoanalizi tog vremena: Frojda, Junga i Adlera gde se ipak na koncu Mitrinović kao mislilac i poistovećuje na sintezi snažne intelektualne strukture i životnog aktivizma.. Međutim, sebe vidi u starim Slovenima i interpetira sebe iz njih, što je posledica traganja za toplinom; koja mu je potrebna u zajednicama Anglo –Saksonaca; postojan je osnov iz kojeg se raspolućuju značenja i u estetskom smislu U strahu da ne preteramo , smatramo da D.Mitrinović kao i Justin Popović u duhu čije aksiologije vuče korene iz Ničea možemo sasvim tačno tumačiti kao samosvet bogočežnjive osobenosti; a to bi bio vrhovni ideal čoveka i samim tim kosmički princip tj. hrišćanske kosmologije.Ideja polariteta je kao ideja pravde kao sinteze i ravnoteže čovekovih dionizijskih i apolonijskih snaga; slično kao što naraštaj zavisi od dvojnosti polova, pri neprekidnoj borbi i periodičnom samopomirenju. Koliko je Duh evropeizma ušao na velika vrata u srpsku kulturu i duhovnost kroz kartezijansku i racionalističku tradiciju u Srbiji toliko je vizija natčoveka i renesansnog čoveka unela duh srpstva u duh kulturne Evrope preko Dimitrija Mitrinovića. Možda je on prvi začetnik misli o Novoj Atlantidi koja je danas suština evropskog duhovnog i kulturnog prostora koji se žestoko suprostavlja duhu površnog – postmodernističkog – simulakruma Pax Amerika. Pa ipak trebaće još mnogo vremena da se ostavre utopijske ideje Avangarde XX veka pa i našeg mislioca ako.Helios bude otvorio u čoveku treće oko i podigao energiju zmije Kundalini da bi zaštitio imunitet čovečanstva od samoubilačke energije destruktivnog Thanatosa….
Anja Weber
O Filozofskom umeću - Disputationes metaphysicæ - 